Hemija života

"...ja sam seljančica i dobro došli u moj svijet..."

23.05.2017.

...o Utorku.

...čim ja počnem pušiti, meni imunitet opadne (opane jel) i ja se evo pitam šta je to meni, jer sam danas slaba. Tipa, glava me je boljela do prije sat vremena, ni dvije velike šolje kahve i to crne mi nisu pomogle, samo me otrijeznile, jer nisam se naspavala, a došla sam na vrijeme kući, i odmah se zavalila ali neće i neće, tobejarrabi, evo i sad dok pišem, kao da sam naspavana. Iskoristila da sjednem i radim za računarom. Dobila sam jedan certifikat, pa je li, treba da se držim njega, s toga se moram latiti čitanja i izučavanja sfere, kad bih vam rekla, ne biste mi vjerovali, ali sve ima svoje, znam da je to Bog fino složio. Poprilično su mi pucali živci, jer sam bila malaksala, jela sam na silu, potom sam imala toliko posla (jel kad ga nemaš) i pritom je šef samo predao mi papire u ruke, i dao nove opise poslova, da sam ja tek kad sam došla kući shvatila neke stvari, valjda me bol u glavi spriječio da razmišljam kako treba. Prestati konzumirati tu jednu cigaru. Znači, jučer kašljem, danas evo jedva sam pri sebi, tobejarrabi. Drugo, oguliti sebi voća. Treće, zakazati tajni sastanak sa Amirom. Poželjela sam ga. Želim da odem negdje daleko, i da budemo sami. Otac nije dobro. Navikla sam. Ne viđam ga po čitav dan, ne znam haman kako i bude, samo kad dođem kući, sve mi je jasno. Moguće da nesvjesno bježim, a znam pomirila sam se davno vidjevši nalaz, da će babo umrijeti. Kad skidam sa sebe džempere, i mokre čarape, tad me nešto dotuče, i samo si govorim, da će vrijediti i da moram da izdržim. Zimsku odjeću sam prebacila. Kad bi zavirili u moje torbe, a često mi dođe da vam fotkam, vidjeli biste vunene čarape, čarapice, antibakterijski gel, vlažne maramice, gumice za kose koje redovno gubim pa ih pronalazim po torbi, par ruževa, tespih, tablete najčešće brufene...novčanik u kojem rijetko kada nosim više od pet ili pak deset maraka, rijetko...korektor za lice, najčešće zbog crvenila poslije depilacije brkova, korektor za bubuljice, ako bi koja slučajno se pronašla, nekada par kesica čaja, Pravilnik, hemijsku kako - kad, ono babo bi odmah rekao kako takva poslovna žena nema olovku, a ja na to kako i to redovno gubim i mnogo trošim na poslu, jer puno pišem. Parfem, ehhh njega, sam ostavila mu u sobi, i u autu, ali imam jedan dezodorans, pa kako kad ako stignem u frci trčeći iz pogona, nanesem, ali kako sam ostavila te malene bočice, ne nosim više. Imam osjećaj da me čekaju ti koje sam ostavila. Do jučer dok nisam promijenila torbu, a u njoj je i dalje par rukavica, zimskih, i do neki dan i zimska kapa, jer ja vam nemam vremena ni da promijenim torbu, nit u njoj bilo šta. Ali nigdje bez vunenih čarapa. U torbi, na poslu, kod kuće, pod krevetom, u krevetu. Silly me. One su postale dio mene. I tako kad ih skinem, ili kad vidim da neko hoda u onim tankim malenim čarapama, poželim da i ja tako, mada eto takav mi grah pao i ja ih nosim. Tako je sa nama, koji radimo u hladnim Vilajetima. I telefon, sve mogu zaboraviti, ali njega, no, no, no, jer svima moram biti dostupna. Smršala sam, vidim po rebrima, ističu mi se. Kad me Amir vidi i galamit će i reći da opet ne jedem. Joj radujem se i ako je to još samo misao, da ću ga vidjeti. Dragi Bože... Toliko tužnih priča oko mene. Toliko sam se zatvorila, da ne mogu ni plakati, a kad mi koja suza hoće krenuti, nemam vremena za osame i moram ići dalje, a kad ostanem sama u sobi, šutim i ne sluša mi se ništa sem Tišina. Babo ide za Sarajevo, ponovo. Čekamo moju platu. Ne znam jesam li pisala, da sam pozajmila novca i da vraćam to. I da evo nisu refundirali novce za citostatike, sigurno bih opet pozajmila, ja ili mama ili babo. I eto, nekako su novci stigli. Jedna manje briga. Ja zaista kad pogriješim, se toliko kajem, ja tu osobu onda posmatram, i vidim joj dobre strane i pomislim zašto si to iz mene izmamio ili izmamila, jer ja nisam zla osoba, zašto? I onda eto, i to mene ždere, zapravo mene svašta ždere, valjda jer imam te osjetljive dijelove, emocije šta li već, silly me. Odoh pokušat mozak pustit na pašu. Hajde javim se...

22.05.2017.

Na vrhu zgrade...

p.s. Nisam spavala, znojim se čitav dan i noć, ne mogu zaspati. Želim ga, valjda hormoni me tresu, i odoh raditi, za računarom, to mi je najpametnije, valjda će me uspavati.

21.05.2017.

...proklet bio dan.

...to koliko te roditelj može povrijedit, ne može niko. Da Bog providi sa svima, sa mojim ocem prvo. Ne znam što ga drži više u životu. Napatio si ga dovoljno, pa evo i nas preko njega. Ne mogu više da slušam lucidne riječi ni misli. Toliko sam jaka da izdržim na minusima a pred njegovim riječima, same suze krenu. Zato Bože olakšaj njegove muke, meni je i mojih preko glave. To dok ne dozivite da čovjek poludi, ne znate ni kako mi je.

20.05.2017.

O Suboti...

...nemam apaurina. Eto tako.

19.05.2017.

...o Petku.

...prije bih ovo nazvala temom "Misli", ali eto, život mi prolazi u brojanju dana, pa sam započela sa tim i ovdje. Petak je nagovještavao da će završiti ne tako dobro, no eto, dobro je. Zaista smatram da je tako kada kažem, da kod mene uvijek može gore, jer i gore sam prošla. Ne znam kako bih definisala šta mi se događa u životu. Dani idu brzo. Ja sam "ohladila". Postaje mi pomalo svejedno ako mi se javi, i ako mi se ne javi, kao jučer. Možda uviđam da su ljudi oko mene bili u pravu za Amira. Nismo se vidjeli skoro mjesec dana, zvanično svi sada znaju da nismo skupa. Neugodno mi je što mi je privatnost izašla na svijetlo pred svima, i to po firmi. Nisam ni znala do neki dan. Tobejarrabi ali helem nejse. "Jesam li ja tebi rekla, prije nego ću biti sa njim, da će izazvati mnoštvo reakcija?" - "Da Red, ali si bila sretna." - "Da, upravu si, bila sam." Priuštila sam si dodire i nježnosti. Heh, bilo je lijepo. Shvatiš da si odrastao, i da još treba da rasteš. Na poslu živa ludnica, ja sam smirila živce, mislim na otkaz, a zaista mi je došlo do toga, imam podršku i svojih, no kuda Bože onda. Nisam oglase za posao pogledala ihahaj. I da, zaista je ona istinita, jedno planiramo a Bog određuje. Nisam spremna ni za šta. Živim za Nedjelju. Valjda će nekada biti bolje. Samo da nije gore. Želim mir, tišinu... Hajde javim se...Mislila sam još što - šta reći, stale mi misli.

15.05.2017.

Umorna sam...

...tako mi Boga, toliko volim ovaj svoj posao, ali me već bole kosti, ponekad, ponekad češće, ali ga volim. Ali morat ću naći riješenje za sebe i otići. Ne znam kako ni gdje, jer znam da zaslužujem bolje. Ponovo me boli glava. Jedva čekam da mu čujem glas. Zvao me je na sve telefone danas, a ja sam bila nedostupna, kaže brinuo se. Kad mi kaže volim te, ja sam najsretnije biće na svijetu. U mom svijetu... Tamnom vilajetu... Poruku Svevišnjem:"Milostivi, davno nekada na mom zidu je pisalo, da ako ja zaboravim na Tebe, ne zaboravi ti na mene, oprosti mi što sam ikada to napisala a kamoli pomislila...spasi me, olakšaj težine, samo ih olakšaj, molim Te." Amin. p.s. Hajde javim se...

14.05.2017.

Kćeri Tale...

...crvenim se kao rak. Inače moja koža tako odreaguje, plus se ospem. Zaboravila na to. Hajde proći će. Gubim se u poslu. Kad me nazove, izgubim se. Polahko se navikavam. Dobro sam. On, manje - više. Boli me šta sam mu uradila. Eto tako, hajde javim se...

12.05.2017.

About What?

Stale mi misli, ne mogu ni plakat. Čujemo se, Amir i ja. Sinoć sam zaspala, bilo mi svejedno hoćemo li se čuti, pomislila sam po prvi put nakon dugo na sebe, i isključila sve, sem muzike i zaspala, sinoć u osam. Slušam... A gle ti ove vještice, Mahi, Mahi... Hajde javim se...

11.05.2017.

...o Cetvrtku.

...pokusavam da napisem otkazni rok. Najavila sam ga. Drugo Amir I ja smo bum svima kao Ana Nikolic I Rasta. Neku noc zaspala u sedam, probudila se u dva. Hajde javim se...

08.05.2017.

...kako ljudi sa puno uspomena odu?

...ja nekako jedva i od ovog. Javi mi se. Javim mu se. "Nekih 300 metara sam od tebe..." - stiže poruka. Žurio je, bila sam u poslu. Boli ga, plače. Dolazim mu, samo da znam da je dobro. Dobro sam dok ga osjećam tu, u grudima. Za borbu snage nemam. Nemam. Hajde javim se...


Stariji postovi

Hemija života
<< 05/2017 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
28293031