Hemija života

"...ja sam seljančica i dobro došli u moj svijet..."

05.09.2017.

O Utorku...

...sto puta sam započela post, pisajući kako je proklet svaki Utorak i zaista tako bude, i današnji je. Bog je to fino posložio, pa evo i danas, sve kockice, konačno smo neke stvari sredili.

Sinoć sam zaspala tek tako, i pomislila kako ću se trznuti, samo da malo trenem u san i tako nisam pripremila lice za sutrašnji dan, niti sam navila alarme niti napunila mobitele.

Probudio me ezan.

Trznula sam se i rekla, spavaj još ženo.

Uzela sam slobodan dan, za obaveze koje sam imala. No ipak sam uspjela srediti i doći na posao.

Od jutros, telefon je zvonio, čak sam i na Fahretu u jednom trenu se izgalamila, i shvatila kako je to mom šefu.

Za 15 minuta sam sredila stvari dok je Fahreta sigurno i dalje razbijala glavu.

Onda su uslijedili pozivi kad sam stigla u firmu. Izašla sam na vrijeme, to je dobro. Drži me moja lična satisfakcija, kada uradim dobro i odlično svoj posao, a ponajviše novci.

Spava mi se, ali imam litar čaja popit, imam nešto pregledat, a zapravo ništa neću ni stići, jer sam već pregledala i pripremila, ali helem nejse.

Ušla sam za lap, da bih napisala koju, a mnogo mi se spava.

Tačno idu dani, dani pekmeza, sira, salata i tople kuće.

Pucketa vatra. Kako lijepo.

Samo da mi je drva otplati, i onda kupit sebi cigaretu, i zapalit, ali sjest blizu njega, znam gdje radi i piti kahvu i gledati ga, možda ga gledati, ali kahvendisat i zapalit.

Nema cigara, dok drva ne spremim.

Hajde javim se...

Hemija života
<< 09/2017 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930