Hemija života

"...ja sam seljančica i dobro došli u moj svijet..."

07.09.2017.

Koliko ljeta nosis na ledjima?

...dani, dani mi postaju biti dosadni. Namećem si osmijeh, posao, gluposti da zaboravim realnost. Treca cigara za mene je previše. Zaspat ću ponovo, baš tad ne mislim ni o čemu. Spavam pored mame. Osjećam se sigurnije. Drva još nisu stigla. Mrsko je meni sve. Mrskorod. Ono, šta hoces bona Red, ne možeš sve imati u životu. Hvata me sjeta. Rolke, i on voli da ih nosi. Došao je u Septembru. Nedostaje mi:"...da se ljubimo, da se držimo za ruke, da ga provociram, mamim, izljubim mu ruke, izljubi mi ruke...da zaboravim na vrijeme, mjesto, tuge, da se osjećam sigurno...da kaže koliko me voli i koliko je ponosan, da mi da vjetar u ledja..." - a ne nogu. Svi karmini kupljeni za njega. Parfem. Dva sam ostavila njemu. Crkni! I ja evo svaki dan i veče crkavam. Ne znam šta mi je. Nedostaje mi svašta nešto. To svašta nešto je on. Smije se na slikama. Sam, sretan sa ljubimcem. Slušam Lanu Jurčević. Ima mala dobre muzike. Tomi nakon tri dana:"You don't call me." - mama nešto ima muško u meni;"Kupila sam cigarete i sad ne žudim više za njima." - tako je Amiru bila Red, dobio što je htio. Crkni! Crkla sam. Ne znam šta me drži. A ujutro kad se jednom molim Bogu, kažem da i njega čuva. "Što je moje, što je njeno." - sutra nova drama. Hajde javim se...



Hemija života
<< 09/2017 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930