<body>
SUMMERTIME SADNESS

10.01.2018.

O odnosima sa muškarcima...

Pisala sam već šta ne volim da čujem od muškaraca, a još pogotovo ne volim kad mi se nešto forsira unaprijed, a to su odgovori koje bih ja trebala i sama reći. Znači Bože me sačuvaj. Šta mi imaš pisati:"Izvini na smetnji ako ne želiš pisati." - prvo kako ti znaš da ja ne želim pisati i da si na smetnji, to što sam ja online iako sam se "sakrila", opet me vide da sam online, pa on samim time što mu odmah ne odgovaram već nameće šta je i kako mi je. Kao prvo ko si ti meni da ja žurim da ti se javim. Hello!

Ne volim to online nikako, to za mene znači da sam dostupna svima i kao da govori:"Ugrabi me, tu sam, catch me."

Znači lik me vidi da sam online, i sad misli da mi smeta i izvinjava se. Jučer mi je rekao sto puta:"Izvini." - a čovječe mili ohani malo, pa fino ti kažem da ništa nisi zgriješio, uredu je, smiri se, i to se Bogom kune.

Nisam mu još ni odgovorila, da ne ispadnem nekulturna, odgovorit ću diplomatski. Jest me i krenulo ovih dana. Kaže mi prijateljica, to je do energije, znači sijaš energijom.

Kad me mati dočekala iz Pansiona Bijeg, i izlazim ja iz busa, kaže mati:"Ooo što sijaš." - mislim se kako i ne bih, priuštila sam si malo mira, razonode i bliskosti. Heh.

I da, ne podnosim ulet:"Šta ima." - pa jebote, ako ti krenem pisati šta ima, pobjeći ćeš sa chata, znači nikad ama baš nikad me ne pitaj na prvom uletu to famozno, znači to mi je toliko glupo, hallo, nije to pozdrav, ja lično ljudima uvijek kažem, standardno, a ne znaju ni šta standardno kod mene znači, niti im mogu reći, pa im kažem da nema ništa posebno i kao da se svima govori šta ima kod tebe u životu, nego slegneš ramenima i kažeš ništa.

Kiša pada čitav dan. Jutros mi je pisao profesor L. nakon sinoćnjeg mog javljanja, jer se fakat poklopilo što - šta što mi je nevjerovatno i kao i njemu. Čim sam se probudila, gledam je li vidio posljednju fotografiju, i da vidio je i onda ništa nije odgovorio, onda je kroz par minuta stigla poruka, radi, pa nije mnogo ni rekao, sem:"Čujemo se."

Dopada mi se, mnogo drugačije. Znam šta mi je.

Naime, na šta su muškarci spremni, voljela bih da znam.

Da sad ti kaže žena, da nije spremna imati vezu sa tobom, ali da te voli kao niti jednog, ali ju drugi privlače i želi biti sa njima, da li bi bio sa njom, ostao biti njen, kome se vraća iako tjelesno nije tvoja. Naravno, mnogi će reći:"No." - kao i žene. Ali znate, ima jedan čovjek ispraća ženu i ona njega, a uvijek joj se vraća kući jer je voli iako ima ljubavnicu.

Ne znam zašto sam počela o ovome razmišljati, kad ima hejbet poslova za obaviti za puta, ne znam šta mi je.

I da kiša pada čitav dan, jutros sam šetala do grada po mamine lijekove, i godila mi je kiša i šetnja.

Neka pada, danas sam odlučila da se ne nerviram i da ništa ne radim, iako se ne ponosim time, ali mi treba malo oduška "mislima" koje su razbacane i ne znam kako mi nekad ne pukne glava. Jutros sam sanjala nešto i tren što sam se probudila nisam mogla se sjetiti, znači pokušavala sam i nisam mogla, sem da mi je u glavi odzvanjalo:"Rak želuca, rak želuca, rak želuca." - i ne znam kako sam se smirila.

Još sam nešto htjela reći i stadoše mi misli po običaju.

Hajde živjeli!





Tereza:"Molim Vas doktore, dajte mi nešto da zaspim, da mogu da zaspim." Niko kao Nada Đurevska, ta emocija.
























From:~honeeybee Sunshines:240074