<body>
SUMMERTIME SADNESS

08.02.2018.

Tako je hladno...

Smrzla sam se. Skinuti make - up, ali prije toga razvući zeljanicu, vidjela sam se sa svojom besty, i to mi je bitno, pored toga što sam bila na kontroli i dobro sam. Čekala sam dva sata na propuhu otvaranja i zatvaranja vrata, da bi me doktor pitao:"Kako si?" - i čime se bavim radi bolovanja, rekoh da sam dobro i da sam na birou.

Morao mi je po dva puta reći, jer čovjek tiho i smireno govori, a ja ne čujem, ne čujem fakat.

Koljena mi se još nisu ugrijala a uši tek se počela grijati. Kaže da mirujem još sedam dana i ako me zaboli da se javim. Baš si mi rekao ono nešto.

Kad god čekam, ja ili progovorim sa nekim novim ili slušam dogodovštine starijih ljudi koji imaju po 70 i 80 i kusur godina, pa htjela ili ne htjela slušam šta govore, onda se kontam jesu se i naživjeli, šta nas omladinu čeka. Te ga ovo te ono snašlo.

Ja sam sjedila kao kip u čekaonici, a smrzla sam se, mislim da ću poslije zaspati. Ne znam kako drugi, ali ja zaista volim spavati.

Hajde živjeli!

p.s. Dan mi je obilježila hladnoća, potraga za zeljem, šetnja po ovoj hladnoći i pohvala:"Rekoh zahvala pripada mojim roditeljima." - jer oni te nauče za:"Dobro jutro i dobar dan." - za ustajanje u autobusu i tako to, a mene su to naučili od malena, i da, naši roditelji nastavljaju živjeti kroz nas. Da, živi.
























From:~honeeybee Sunshines:255312